Vrime Božića nan taman završava. Nekako sve to prebrzo proleti. Dica se raduju misecima unaprid, a kad stigne, ka da se ne uspiješ izguštirat. Doduše, ove godine naš se todler nauživa i priko mire. Vidit ćete zašto malo kasnije.
Jako me veselilo šta su ove godine moja dica bila spremna skroz samostalno okitit bor, pa san se na neki način oslobodila bar te obaveze. Uzeli smo bor, pardon, jelku (al ja volin reć bor jer tako oduvik kažen) i dica su se bacila na posal. Otvorili su sve moguće kese s kuglican koje su poispadale i u kratkim, al bolnin skokovima odskakutale po dnevnon boravku. Razumit će me svak kome su dica kitila bor (pardon, jelku). „Neka in njihove radosti.“, ponavljan u sebi, tješin se i potiskujen poriv da svaka kuglica bude na pravon mistu, a bor savršeno popunjen. „Neću se mišat, neka guštaju.“, sad već govorin naglas uvjeravajući samu sebe da dobro činin šta ih puštan.
Uskoro je bor bija okićen u svin mogućin bojama. Najviše kuglica bilo je između visine metar i dvadeset i metar i po. Tu se sjatila većina kuglica pretežno crvene boje. Digod dvi kuglice na istoj tankoj grančici koja se bokun savila. Te kuglice u parovima su po noći opet onako bolno padale i skakutale po boravku. Gornji dio bora (pardon, jelke) iznad metra i po bija je prazan. Onda su na red došle jaslice.
A nakon kićenja bora – slagali su jaslice…
Ima godinu ili dvi da smo kupili lip komplet jaslica za pod bor. Decentne, neupadljive, jednostavne i pinku moderne. Baš lipe. Najvažnija ekipa – sveta obitelj, tri mudraca, anđel i pastir s ovčicon. Sveti Josip drži i sviću iznad malog Isusa. Ma top. I lipo su figurale kad smo ih stavili na domaću mahovinu.
Sjećate se mog todlera s početka priče? On je sebi valjda dodilija ulogu čuvara jaslica. Nekoliko puta dnevno bi provjerava triba li svetoj ekipi nešto. Pa bi diza jednog mudraca, pa drugog, pa bi anđel napravija đir u njegovon autiću, pa bi pastir malo prilega. Uglavnon, nije in bilo dosadno sve dok ih je moj mali zabavlja. I, kako to već biva s malon dicon, moj novi komplet posta je stari komplet. A kako? A lipo. Bolje me ne pitajte. Tješin se baren da sam sve dijelove našla.
Sve skupa dobra lekcija mom strpljenju i dobar odmak od želje da sve bude tip-top. Mudraci će već dobiti natrag svoje glave. Važne su uspomene, je l’ da?
Livija Rogulj – Žena vrsna
Foto: Pixabay
