Znate ono kako dica uvik imaju neke svoje faze? Faza tantruma, faza sebičnosti, faza sakupljanja puževa, smrdljivih martina, stonoga i sličnog.
E, tu smo ga! Kod živih bića i njihovog opstanka u velikin obiteljima. Prije nego šta uopće počnen, moran reći da mi je većinom žaj svakog živog stvorenja šta završi u našoj kući. Nije in lako kad ih počnu proučavat mladi i nadobudni znanstvenici.
Sićan se jednon kad su dica ulovila skakavca. Šta je najsmišnije, to nije bija oni obični skakavac nego se potrefilo da su ulovili neki rijetki primjerak rozog skakavca. Guglala sam čim su mi ga pokazali i ispostavilo se da je to stvarno neka neobična vrsta. Od svih skakavaca na livadi, a ima ih mali miljun, oni ulove onog rijetkog. E, stvarno jadan nema sriće. Em je manjina svoje vrste, em ga ulove moja dica.
I sad, kako to već biva kod dice, sve su oni savršeno smislili kako će in rozi skakavac bit kućni ljubimac. Jao, jao! Već san mu izbrojala dane jer to ne može završit dobro. A tako je lipe boje bija, rozi!
Uglavnon, našli smo neki polovni akvarij koji je posta novi terarij, nabrali trave, donili pijeska, zemlje, kamen, koju granu i jadan rozi skakavac prisilno je udomljen u staklenu kuću. Mislin se kako mu je sigurno bilo gadno vidit naše ogromne glave i noseve zalipljene za staklo dok umno proučavamo šta će jadnik sljedeće napravit.
A on je bidan samo mirova. Valjda je mislija ako se pravi mrtav da ćemo otić. Ali nismo. Gledali smo ga tako svaki dan misleći… Zapravo, ne znan uopće šta smo očekivali… da će se pretvorit u… zlatnu koku?
Prošlo je kod nas još par takvih „kućnih ljubimaca“ koji su sve osim – kućni. Lovili su gušterice, bogomoljke, bubamare koje to nisu i sve ostalo šta je panično bižalo od njihove mriže za leptire.
Za utjehu svima osjetljiva srca prema životinjama: sve su vraćene žive i zdrave u prirodu, doduše s minimalnim traumama koje će brzo zaboraviti. Pa, ipak nisu slonovi!
Livija Rogulj – Žena vrsna
Foto: TeiTo
