Mogu reć da smo napokon dočekali zimu. Pravu pravcatu zimu. A kako znan? Lipo, jednostavno znan jer iman doma meteorološku stanicu. Hodajuću!
„Ženo, vanka je minus deset!“, čujen ja – ponediljak je.
„Ženo, smrza san se, u autu pokazuje minus pet!“, kaže muž – utorak je.
„Ženo, ne mogu ništa radit, sve smrzlo vanka, minus je sigurno.“ – srida je.
„Ženo, najviše volin kad mi je doma toplo, vanka je debeli minus.“ – četvrtak.
I tako svakog jutra dobijen provjerenu prognozu kako će nan bit taj dan. Tako znan šta mi je činit, ne izlazit van, ni noson provirit. Siti me to na one genijalne prognoze koje moremo čut prije svake zime: bit će ladno ka nikad dosad. Najladnija zima ikad.
Ma dajte!? Za ne virovat! Garant će onda lito bit – vruće!
Led i (moja) dica
No dobro. Led je, e pa šta je. Znan kome to ne smeta. Mojoj dici. Stvarno je za divit se koliko su ta dica otporna. I ne mislin samo na svoju, dica su generalno otporna na sve živo. Najedu se blata – ništa. Tresnu sa zidića – opet ništa. Puše bura – obuku se i van.
Činjenica je da dica podnose svako vrime, samo daj da su van i njima dobro. Tako volin i da moji izađu makar bija minus, kako ste već malopri pročitali. Samo, da bi izašli, moramo proć kroz malo duži proces. Zove se oblačenje ili, kako bi in ja rekla: „Morate se zabundat!“. Za ove starije nije problem, ni ne okreneš se, oni su već van u ful opremi. Za ove mlađe to je već izazov. Ipak in je potribno obuć toplu robu, navuć par slojeva, nać šal, nabit kapu na glavu, uvjerit ih da moraju ić u čizmama iako su balerinke baš super.
I tako, borin se ja sa s jaketama i kapama, iman osjećaj da oblačin hobotnice, a ne ljude. Priznojin se pet puta, a nismo još ni došli do vrata. Napokon, nakon šta san ove manje navukla ko male medvide da više ne znaš jel hoda unaprid il unatrag, sva sritna uputin ih van. Već san skovala miljun i jedan plan šta ću sve sredit dok se igraju na svježem, ovaj – ledenom, zraku.
Mašen in sva sritna s vrha skala.
Vičen: „Budite dobri, lipo se igrajte!“.
Zatvorin vrata.
Krenem prema boravku.
Posegnen za onin jednin gutljajem kave šta mi je ostalo.
Zaustavin se u pokretu i čujen iz dubine slojeva robe: „Mama, moran na wc.“
Poznato?
Livija Rogulj – Žena vrsna
Foto: Yan Krukau – Pexels
