Hej, evo me opet. Sjećaš se da sam ti pisala o zajedništvu? Mogu ti još jednom potvrditi da je zajedništvo najljepša stvar koju možeš doživjeti, ništa posebno, a ipak lijepo. Činilo mi se nemogućim, ali dogodilo se. Što sam iz toga naučila? Da je za neke stvari potrebno vrijeme, i puno molitve. I da se isplati čekati, i moliti. E sad, ne znam što očekuješ kada moliš?
Gledam sebe i moj je stav da je moja molitva sigurno dobra i da se treba ostvariti, ostvariti upravo onako kako sam ja zamislila jer zašto ne? A onda se dogodi nešto skroz drugo. I ja budem razočarana, ljuta na Boga. Postanem ogorčena, cinična i nezahvalna osoba koja prezire svoju stvarnost, trenutno stanje u kojem se nalazi. Jer kako On ne razumije da su moje ideje skroz pristojne i dobre. Sama sebi blesavo zvučim dok ti to govorim. Ponašam se kao da nisam do sada naučila da Bog vidi ipak više i dalje od mene i mojih trenutnih želja. Posramila sam se svoje razmažene reakcije. Molila sam s krivim stavom, krivo sam usmjerila molitve, očekujući uslišanje jer mi Bog duguje.
Sada znam, da je Bog uslišao moju molitvu, ja bih zaključila da sam ja dobra i da molitva tako funkcionira. Po zaslugama, kao trgovina. Ali nije tako. Znam da ne zaslužujem sve darove koje mi Bog daje. Jer darovi od Boga ne dolaze po zaslugama nego besplatno, kao milost. Ali nekada to zaboravim. On želi da se oslonim na njega, a ne na sebe.
Ipak ima i još jedna odlična stvar u svemu tome. Moje molitve nisu uzalud. Tvoje molitve nisu uzalud. To što danas stvari nisu onako kako ja želim ne znači da molitva ne valja. I zato ti želim reći da za sve ove situacije u obitelji prije svega moliš. Moli da možeš prihvatiti iako ne razumiješ zašto. Mi smo samo stvorenja, ne duguje nam se objašnjenje za svaku situaciju. Ti čini ono što možeš, a drugo prepusti Bogu.
I ja ću moliti za tebe da ustraješ! Hrabro!
Tvoja Ana
Ana – Žena vrsna
Foto: Thérèse Westby – Unsplash
