Večeras nam stiže sveti Nikola
Večeras nam stiže sveti Nikola! Dico, trčite sređivat čizmice, zagrmija je iz kužine nježan ženski glas ka da kani pokrenut lavinu s vrha planine.
Mali Mate je sidija na dvoru i nešto prčka po zemji, a sestrica Cvita umivala dvi bebe šta je ono, ima dvi godine, bila dobila od susida Ante kad se bija vratija iz Njemačke. Već je parilo ka da se neće ni mrdnit koliko su bili zadubjeni u te svoje igre, al ka su čuli ime sveti Nikola, poletili su ka ludi priko dvora u kuću i stali tražit četke i stare iskidane mudante šta mater š njiman tare suboton kredencu.
Mate je tražija olovku po pernici i sve ka nešto primotava po glavi cili sritan jerbo sveti Nikola je njemu bija ka da neko reče bonbon.
Bog pušta da svake godine noć užeži svog spomendana prileti sve kuće u mistu i podili poklone u čiste čizmice
On je morebit bija nešto puno šestan ka mu dragi Bog pušta da svake godine noć užeži svog spomendana prileti sve kuće u mistu i podili poklone u čiste čizmice. Onda on tramakaje ponistre, ne znan kako mrdne ta stakla. Nekako na konju valjda ide ka sve stigne u po noći prić. Jer ka bi doša dan, onda bi se njega vidilo i to nije onaj pravi.
Pravi sveti Nikola ne želi da ga dica vide, nego to sve lipo stivaje potajno. Da niko ne zna. Al, znan ja. Znan ja to. Meni je reka did Stipe da te sve lipe brančulete i franje i sve te lipe ušećerene bajame on naman dici daje. Ka bi se, ne daj Bože, neko dite u sri noći probudilo pa mu se tamo ukaza sveti Nikola, to dite ne bi dobilo poklon. Zato ću ja lipo ić leć šta prije te noći. I neću ni čirit na po oka. Ove godine ću ić prvi leć.
Mati je ovo prvi sveti Nikola kojen je napisa pismo
Sad je već bija donija gumenu čizmicu i sa sestron dilija na pola radni stol za učenje. Brisali su, lickali, žujali, nije bilo lipše čizmice u krugu od sto metara. A u sto metara u njihovon mistu stane puno kuća jer su sve nabijene, nabacane jedna po drugoj. Ka sestre blizanke te kuće naslanjaju se jedna drugoj na leđa i dvor in je zajednička kala di ionako nema auta jer ne mogu proć koliko je uska.
Mati je ovo prvi sveti Nikola kojen je napisa pismo jer je ove godine partija u prvi razred osnovne škole. A i sestri se smilova pa je i njoj prikopira slova sa svog pisma. I eto i njoj. Rekla in je mater da ne pišu neke želje šta da in donese jer sveti Nikola ne voli da dica priko mire žele ovo i ono. On nagrađuje dicu koja nisu pohlepna, nego lipo i skromno žele svakome dobro: da svi budu lipi, zdravi i veseli. On želi da su dica pristojna i to on nagrađuje.
I molin te, zatvori bar na jedan dan mojoj materi te oči šta ima na leđima
Mate je spretno prisavija pismo na šest dilova i onda ga ubacija u praznu čizmicu i sve to skupa stavija na ponistru u sobi. A u pismu je pisalo ovako:
DRAGI SVETI NIKOLA,
JA SAN TI MATE. MOLIN TE, RECI DRAGON BOGU DA PRISTANE RAT U HRVATSKOJ. I DA SE VRATI DOMA ĆAĆA OD NIKOLE IZ RAZREDA JER ON GA PUNO ŽELI OPET IMAT. MOLIN TE DA MOJA NONA DOBIJE PENZIJU PA DA MI KUPI ONU ČOKOLADU BRACO I SEKA. I MOLIN TE DA MI NE ZABORAVIŠ OSTAVIT ONE LIPE ŽUTE ŽVAKE ČUNGA LUNGA.I MOLIN TE, ZATVORI BAR NA JEDAN DAN MOJOJ MATERI TE OČI ŠTA IMA NA LEĐIMA.
VOLI TE TVOJ
MATE BENZON
Dok konj bude ija, on će se ka duže zadržat pa će morebit unutra ubacit još koji bonbon više
Nikad brže nisu izili večeru nego te večeri. Još su, prije nego su otišli leć, provjerili je li trava za konja na mistu i nalili još pinku vode u praznu čašicu od jogurta šta su bili ostavili na ponistri kad svetac bude prolazija tudan. Da ima šta dat jist svojoj gladnoj beštiji. Jerbo dok konj bude ija, on će se ka duže zadržat pa će morebit unutra ubacit još koji bonbon više.
Ujutro još nije sunce bilo granilo, a kućon je odzvanjala vika dičice. Priko noći su čizme otežale i iz njih je virilo svega lipoga. Dica su stala priko vrata, okrićali su naopako svoje postole. A iznutra su ispadali: bonboni, bajami, bile bičve, kape francuzice, lizalice u obliku ručice kišobrana i sličice-naljepnice na hrvatske gardiste šta su ih bili skupjali u oni album.
Ka je Mate stiga u školu, nešto ga je stalo žujat u livoj člizmici
A onda su još tri puta pripričavali, budili sve redon po kući. Vikali, skrikali, smijali se i najili. Vanka je tog jutra padala kiša pa je Mate, sinoć ulaštene gumene čizmice, triba nosit i u školu. Nekako na brzinu ih je obuja jer su prišili u školu da ne okasnu jerbo ih je tog jutra ponija šušur oko svetog Nikole. Ka je Mate stiga u školu, nešto ga je stalo žujat u livoj člizmici. Sija je i izuja se, a kad ono u dnu čizmice, tamo di stoji mali prst, bila je ostala jedna žvaka, čunga lunga.
Vidiš da je pročita moje pismo i da postoji!!!, zadera se Mate na uvo Mariji koja ga je netom prije stala uvjeravat u laži da to ne daje poklone sveti Nikola, nego mater i ćaća ka dica počnu hrkat po noći.
Marija Grgić – Žena Vrsna
Foto: Pexels.com
