Ljubav i ja bile smo na kavi. Koliko god da ne razumijem u potpunosti sve ono što mi je Ljubav rekla, mislim da bi život bez nje bio nemoguć.
Neobičan poetični dijalog: Ruža i leptiri
Ovo je poezija o ruži i leptiru naše Marije Piskulić. I o vrtlaru. Koji tako nježno i s puno pažnje prilazi svojoj ruži. I misli da je ona baš onakva kakva treba biti. A, leptiri…? Jesmo li mi ponekad leptiri svojim bližnjim ružama?
O mislima, ljudima i komunikaciji: Skakavci
U mom gradu nitko ne stigne izraziti svoju misao. Prvotnu rečenicu ili par njih stigne, ali svoju misao ne. Moj grad je pun skakavaca.
O ljudima, slušanju i predrasudama: Karikatura
I kažeš da si umoran… I kažeš da si umorna. Ne da ti se više ljudima pružati priliku da ih pošteno saslušaš tj. ne da ti se više pružati priliku dijalogu. Ipak te molim, pruži! Inače mi se nekako čini… Da nedostaje zraka.
O ljubavi i lažima: Rekli su
Kao djevojčica, gledala je dive na televiziji i plakatima, u časopisima. Rekli su da treba postati takva. Zašto su lagali?
Oči
Jesu li oči ogledalo duše ili ogledalo onog koga gledaju? Kakve su oči onog koji ulijeva drugima strah? Donosimo poeziju i razmišljanje Marije Piskulić